21. September 2013 ·
Prvo što treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je - da to ne želite.
Prvi korak ka buđenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopšte nije prijatno!
Ne želite da budete srećni.
Hoćete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut.
Možete da zažmurite dok rešavate, ili da to radite otvorenih očiju -nebitno je.
Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokušajte da mu u mislima kažete: "Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe."
Pazite šta se događa.
"Više mi je stalo do moje sreće, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreću."
Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivši ove reči? Mnogi.
Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga?
Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budem takav egoista?"
Ali razmislite ko je stvarno egoista.
Zamislite nekoga ko bi vam rekao:
"Kako si mogao dabudeš takav egoista da ti tvoja sreća bude važnija od mene?"
Zar vam ne bi došlo da odgovorite:
"Izvini, ali kako ti možeš da budeš takav egoista, kad očekuješ da tebe stavim iznad svoje sreće?"
Jedna žena mi je pričala kako je njen ujak, sveštenik u lokalnoj crkvi, uvek počinja obsedu recima:
"Samo je žrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."
Savršeno!
Upitao sam je:
"Da li biste poželeli da vas volim po cenu svoje sreće?"
"Da",odgovorila je.
"A vi mene?" upitao sam.
"Da", rekla je.
Zar to nije čudesno?
Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bih voleo nju po cenu moje sreće.
I tako, imali bismo dve nesrećne osobe, ali živela ljubav!
Ne želimo, znači, da budemo srećni.
Želimo druge stvari.
Ili još bolje - ne želimo da budemo bezuslovno srećni.
Spreman sam da budem srećan pod uslovom da se desi ovo i ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome:
"Ti si moja sreća. Da nemam tebe, odrekao bih se sreće."
Veoma je važno da shvatite ovaj mehanizam.
Mi ne možemo zamisliti da budemo srećni bez odgovarajućih uslova.
Zaista je tako.
Naučeni smo da svoju sreću povezujemo sa određenim uslovima.
To je, dakle, prvo što bi trebalo učiniti ako hoćemo da se probudimo, ako hoćemo da volimo, ako hoćemo slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje.
U tom smislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu.
Jer, to nije ni samilost, ni privrženost, ni religioznost, ni obožavanje - samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buđenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah,konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutrašnje i spoljašnje sukobe.
Zamislite da vam neko pruži mogućnost da se svega toga oslobodite.
Zamislite da vam neko pruži mogućnost da zaustavite to užasno traćenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih konflikata i konfuzije.
Zamislite da vam neko pokaže put kojim možemo postići da zaista volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno prožeti ljubavlju.
Možete li da zamislite išta korisnije od svega toga?
